Proizvodi od soje

Punomasni ekstrudirani sojin griz je visokoproteinsko i energetsko hranivo.

Značaj

Ekstrudiranjem punomasnog zrna (hidrotermički tretman) omogućeno je deaktiviranje antinutritivnih materija na vrlo jednostavan, bezbedan i brz način. Siguran je postupak u pogledu očuvanja sadržaja sirovih proteina koji se delimično denaturišu, i što je od izuzetnog značaja, očuvanje aminokiselina, pre svega lizina, koji je vrlo bitan za očuvanje zdravlja životnja i ljudi i postizanje dobrih proizvodnih rezultata u stočarstvu.

Karakteristike:

Zrno soje sadrži 35 – 40 % proteina visoke biološke vrednosti, sadrži sve esencijalne aminokiseline, čiji je odnos sličan kao kod životinjskih ( animalnih proteina ). Visoka rastvorljivost proteina soje omogućava laku svarljivost i visoku nutritivnu vrednost. Međutim, soja sadrži i niz antinutritivnih materija. To je razlog što je nije moguće koristiti u sirovom stanju u ishranu nepreživara. Kad se za termičku obradu zrna soje koristi proces ekstrudiranja, pored deaktivacije antinutritivnih materija, dešava se i proces poželjne denaturacije proteina. Dodavanje temperature proteinskom materijalu dovodi do denaturacije proteina, odnosno promene konformacije bez kidanja peptidnih veza! Promene počinju već na 60 – 70º C.

Termički tretman pri ekstrudiranju povećava nutritivnu vrednost proteina iz dva razloga:

  1. denaturacija omogućava dejstvo enzima – lakše varenje
  2. inaktiviraju se antinutritivne materije

Punomasni sojin griz - Sojina sačma?

U poređenju sa sojinom sačmom proteini punomasnog sojinog griza imaju niz prednosti u ishrani životinja. Razlog tome je dobijanje sojine sačme u tehnološkom procesu ekstrakcije na ekstremno visokim temperaturama, uz uvođenje organskih rastvarača, najčešće heksana, čije rezidue su u sačmi uvek prisutne. Na tim temperaturama redovno dolazi do nepoželjne reakcije aminokiselina sa ugljenimhidratima, pa tako lizin postaje neiskoristiv. U punomasnoj soji nema rezidua rastvarača, jer se dobija procesom ekstruzije u HTST tretmanu ( visoka temperatura, kratko vreme ). Pored toga treba naglasiti da je sojina sačma oslobođena od visokovrednog ulja (sadržaj mu je sveden ispod 0,5 %).

Manipulacija hranivima sa visokim sadržajem masti je lakša, nego kada se smešama dodaje mast, bilo biljna, ili životinjska, jer je ulje u sojinom punomasnom grizu konkretno, fizički vezano, pa nema tehničkih problema u smislu čuvanja, doziranja i mešanja, dodatnih masti.

Presovanjem punomasnog ekstrudiranog griza dobija se sojino ulje i sojina pogača. Presovanjem se cepa uljna kapljica i omogućava se ceđenje – izdvajanje ulja bez dodavanja rastvarača.

Značaj

Zrno soje sadrži 17 – 24 % ulja izuzetnog kvaliteta, jer sadrži čak 61 % polinezasićenih masnih kiselina i samo 15 % zasićenih. Bogato je vitaminom E, koji je najjači prirodni antioksidans, kao i lecitinom i holinom koji su neophodni za povoljan metabolizam masti, zdravlje jetre i centralnog nervnog sistema.

Karakteristike:

Tenenova sojina pogača dobijena procesom ekstruzionog presovanja, sadrži oko 42 % visokovrednih proteina i do 7 % ulja. U poređenju sa sojinom sačmom proteini pogače imaju niz prednosti u ishrani životinja. Razlog tome je dobijanje sojine sačme u tehnološkom procesu ekstrakcije na ekstremno visokim temperaturama, uz uvođenje organskih rastvarača, najčešće heksana, čije rezidue su u sačmi uvek prisutne. U sojinoj pogači nema rezidua rastvarača, jer se dobija procesom ceđenja u HTST tretmanu (visoka temperatura, kratko vreme) . Pored toga treba naglasiti da je sojina sačma oslobođena od visokovrednog ulja (sadržaj mu je sveden ispod 0,5 %).

Iz aminokiselinskog sastava Tenenove sojine pogače(analiza „SP Laboratorije“) naglašavamo visok sadržaj lizina 2,78 %, metionin + cistin 1,13 %, treonina 1,62 %, valin 1,85%. Energetska vrednost je ME Svinje 2890 Kcal / kg i ME Živina 3680 Kcal / kg.

Uvođenjem sojine pogače u smeše za ishranu domaćih životinja dobijaju se do 10 % bolji proizvodni rezultati ( prirast, broj i masa jaja, mleka, a popravljaju se i reproduktivna svojstva ) u odnosu na smeše na bazi sojina sačme. Istovremeno utrošak hrane po jedinici proizvoda ( konverzija ) takođe se smanjuje. Kod krava u laktaciji ekstrudiranjem se postiže veći udeo tzv „ by pass“ proteina koji kroz preželuce prolaze nepromenjeni i bolje se koriste u tankim crevima.Sve nedvosmisleno ukazuje na ekonomsku opravdanost uvođenja sojine pogače u obroke domaćih životinja.

Sojina pogača je izuzetno prijatnog ukusa i mirisa, karakteristična je njena rskavost. Ima izvrsnu usipnost u koševe, silose i hranilice, zahvaljujući niskoj vlazi i granulisanoj strukturi, a pri manipulaciji prašina praktično ne postoji. Higijenski kvalitet ovog hraniva je odličan, jer je u procesu ekstruzionog presovanja došlo do delimične sterilizacije i sa sigurnošću se može reći da su eliminisane sve vegetativne forme mikroorganizama.

Karakteristike:

Zrno soje sadrži 17 – 24 % ulja izuzetnog kvaliteta. Bogato je vitaminom E, koji je najjači prirodni antioksidans, kao i lecitinom i holinom koji su neophodni za povoljan metabolizam masti, zdravlje jetre i centralnog nervnog sistema.

Sojino ulje dobijeno presovanjem ekstrudirane punomasne soje je izuzetne nutritivne vrednosti. Iz njega nije izdvojen lecitin. Sojino ulje ima izuzetno povoljnu masnokiselinsku strukturu, jer čak 61 % čine polinezasićene masne kiseline (linolna i linolenska), mononezasićene oko 24 % (oleinska), a samo 15 % čine zasićene masne kiseline (palmitinska). Može se reći da je to jedino ulje koje sadrži dovoljne količine linolne i linolenske kiseline (esencijalne masne kiseline).

Pored toga sojino ulje sadrži visok nivo LECITIN-a , fosfolipida koji je veoma bitan za metabolizam masti, kao i HOLIN-a, bitnog za zdravlje jetre i centranog nervnog sistema životinja i ljudi. Svakodnevnom upotrebom organizam se snabdeva masnim kiselinama i vitaminima rastvorljivim u mastima.

Namena:

Različita zrnasta hraniva mogu se ekstrudirati u cilju postizanja boljih nutritivnih svojstava i boljih proizvodnih rezultata.

Žitarice su osnovna energetska hraniva za sve vrste i kategorije domaćih životinja. Međutim, iskoristivost energije je različita, zavisno od vrste životinja i vrste žitarica.

Termičkom obradom žitarica(ekstrudiranjem), postiže se želatinizacija skroba. Ovim procesom, makromolekul skroba cepa se na amilozu i amilopektin. Tako nastala amiloza je višestrukao pristupačnija za endogeni enzim amilazu i zbog toga svarljivija, a samim tim obezbeđeno je potpunije korištenje hranom unete energije. Naravno najveći efekti su tamo gde je enzim amilaza najoskudniji, a to je upravo kod prasadi u fazi prihrane i pri odlučivanju. Ekstrudirane žitarice u ishrani preživara obezbeđuju takozvanu „by pass“ energiju i proteine, koji su neophodni u ishrani visokomlečnih krava.

Dakle, u procesu extrudiranja ne dolazi do povećanja metaboličke energije hraniva, nego dolazi do promene forme skroba koji je osnovni izvor energije za nepreživare.